Опанак Стругаревић

Експанзија индустријске производње обуће која је у Србији отпочела двадесетих година прошлог века допринела је постепеном одумирању опанчарског заната, па се тако радња „Опанак „ у Врњачкој Бањи једина задржала на овим просторима, где је поређења ради почетком двадесетог века на подручју суседне општине Трстеник радило чак шест опанчара, а данас нема ни једног. Некада су поред радње, производи продавани и на две тезге на пијаци у Врњачкој Бањи, а данас постоји и издвојена јединица на Златибору! Осим оног правог занатског опанчарства, које се развијало у градовима и већим центрима у Србији, и у већини села је било појединаца, али и читавих породица које су се опанчарским занатом бавиле као допунском делатношћу. Једна од тих породица била је и породица предака Мирка Стругаревића, који су живели у Врњцима, на периферији Врњачке Бање, и у то време у великој породици је било седам синова који су развијали полако овај занат.

Нисмо имали посебну радњу већ смо сав посао и учили и обављали у својој кући. Постојимо скоро сто година, а до 1968. године се посао израде опанака обављао као породична мануфактура у Врњцима. Званично занатска радња „Опанак“ , једног од седам синова Стругаревића, Славка Стругаревића у Врњачкој Бањи постоји од 1968. године. Од оснивања је смештена у срцу Врњачке Бање и ту је променила три локације, у кругу од сто метара, да би од 1990. била смештена у дивној породичној кући српско-моравског стила, која заједно са производима ових вредних домаћина чини непоновљив спој традиције. Славко је заједно са још шест мајстора, направио и највећи опанак на свету дугачак 3,2 метра, направљен је од десет волујских кожа!

Некада су поред радње, производи продавани и на две тезге на пијаци у Врњачкој Бањи, а данас постоји и издвојена јединица на Златибору, па тако Стругаревићи своје производе могу да понуде туристима широм Србије. Славко Стругаревић, који је званично први прави опанчар у Врњачкој Бањи али и околини је дочекао старост и отишао у заслужену пензију да се одмори од година рада, а радњу су преузеле две Мирјане, супруга и снаја, које наравно упошљавају мајсторе свог заната и који производе све оно што се прода у ове две радње, у Врњачкој Бањи и Златибору. За израду опанака и друге кожне обуће су неопходни калупи. Калупе старе дрвене је тешко набавити па се зато са посебном пажњом односимо према старим калупима које по потреби репарирамо и чувамо.